Party hard

LAST FRIDAY NIGHT YEAH WE DANCED ON TABLETOPS AND WE TOOK TOO MANY SHOTS, THINK WE KISSED, BUT I FORGOTTTT

Da, ja to inače samo pevam. PARTY HARD petkom uveče za mene znači ovo: pišem post za dragi blog, uporedo se dopisujem sa troje ljudi na fejsbuku i igram istine-izazova na whatsapp-u, dok su na tvu Neuspele operacije, pa uhvatim po neki prilično gadan (ili najgadniji) kadar. PARTYYY HARRDDD

A moj dragi blog je prešao 200 pregleda na dnevnom nivou! Vi ljudi ste apsolutno mega neverovatni i ja vas obožavam!

Danas sam počela sa čitanjem Rugoba i zadovoljna sam svojim izborom. Ne volim naučnu fantastiku nešto naročito, ali bih mogla da kažem da je ovo zanimljivo, jer je vizionarski donekle.
Do kraja raspusta planiram da pročitam još Statiste, a onda da počnem i obavezne lektire, jer će mi to stvarno biti potrebno.

Inačee
Nastaviću sa svojim 30 day challenge-om, a #day6 kaže -bend ili muzičar koji je tebi posebno važan-
Hoho :3
Kad je muzika u pitanju, mogla bih da pišem godinama, čini mi se. I svakako da postoji dve hiljade muzičara koji su meni važni i čiju muziku volim. Ipak, za priliku zvanu današnji post, ja ću izabrati svega tri: Bruno Mars, Željko Jokismović i Riblja Čorba.
-Bruno Mars zato što aspolutno obožavam njegovu muziku i mogu da je slušam u svakom trenutku i uvek je pravo vreme da se ori Brunov glas. Tako da je moje obožavanje prema Brunu Marsu večno i neograničeno.
-Željko Joksimović zato što mislim da sam ga slušala otkad sam izašla iz porodilišta ili je moja majka tokom trudnoće bila preveliki fan njegov, pa je meni njegova muzika oduvek bila poznata i draga.
-Riblja Čorba ima muzika koju jednostavno svi slušaju, i mislim da ne postoji čovek na Balkanu koji ne zna bar jednu Čorbinu pesmu. One imaju smisao, suštinu i za svaku priliku su.

 A pošto sam večeras neinspirisana, za razliku od prethodne večeri, samo ću vam postaviti muziku za PARTYY HARDD, odnosno za jedan moj petak, poslednji radni dan u nedelji. (:
Za petak ujutru...

Za petak popodne...

Za petak uveče...

Laka vam noć, petkom uveče, dragi moji.
(ili dobro vam bilo subotnje jutro)
Ljubim vas.

Vaša N.

Hajde da putujemo (:

Dobro veče, dragi prijatelji.

Jedva sam čekala da dohvatim laptop i pišem, nekako mi je naprasno došla inspiracija i raspoložena sam deset postova da napišem.

Današnji dan mi je ulepšala jedna devojka, koja je ostavila prvi komentar na mom blogu. Presrećna sam zbog toga i želim da joj se mnogo, mnogo zahvalim. Drago mi je da delimo ljubav prema Zoelli i da nas ona inspiriše. Molim vas, obratite pažnju na divan blog whiteness3.blogspot.com . Nećete se pokajati. (:

Bavila sam se fotografijom danas. Nažalost, nemam fotoaparat kojim bi mogla da napravim mnogo kvalitetnije slike, ali zadovoljna sam i svojim telefonom.

Nije što je moja, ali baš sam oduševljena ovim fotografijom. Ne znam, nekako mi se sviđa crno-bela tehnika. I sve u vezi nje. I knjige. I kafa. I cveće. I sve u jedan.

Haha, da, ovo nisam lično fotografisala. Tj, jesam. Ali nisam. Mislim, jasno vam je da je na slici Jennifer Aniston. Takođe vam je jasno da ja nisam mogla da fotografišem nju. Ali njen poster sam mogla. Tako da je ovo slika njene slike (lol). Iz nekog razloga, Jennifer mi ima neku vanvremensku lepotu, i uvek mi je zanimljivo da imam njene fotografije.


A tema današnjeg posta je, u stvari, #day5 iz 30 day challenge-a. Peti dan kaže da napišem kojih pet mesta bih volela da posetim, a shvatila sam da ću samo taj izazov činiti polovinu posta, tako da ću, u stvari, ceo post posvetiti tome.
Dakle...

1. Sankt Peterburg

Ne znam zašto, ali sama pomisao na ovaj magičan grad i magičnu Rusiju me oduševljava. Prvi je na mojoj listi jer imam neizmernu želju da posetim Rusiju i nadam se da će se to desiti u bliskoj budućnosti.
Sankt Peterburg se nalazi u severozapadnoj Rusiji, i drugi je po broju stanovnika. Takođe, jako je značajan grad u ovoj velikoj i lepoj zemlji, tako da ga ponekad nazivaju i Severna prestonica.

2. London

London je sigurno jedan od dream cities mnogih od nas. Nekako mi deluje kao grad novih šansi i mesto gde svi žive lepo i harmonično. To je neki moj lični utisak, iako nikada nisam bila ni blizu Londona. (:
London je glavni grad Engleske i Ujedinjenog Kraljevstva i ujedno je i najveći njihov grad. Važan je, i u svetu, po mnogo čemu, a glavne atrakcije su, definitivno, Tauerbridž, Londonsko oko i Big Ben.

3. Tokio

Iskreno, pre ovoga, nikada nisam mnogo istraživala o Tokiu. Samo znam ono osnovno, a za potrebe ovog posta sam pogledala Vikipediju. Tamo bih volela da odem zbog te gužve koju taj grad pruža, zbog miliona i miliona sličnih ljudi i svega onoga što grad nudi.
Tokio je, u stvari, metropola, koja se sastoji od 26 gradova, 6 gradića i osam sela i zvanično je najveći grad na svetu, sa preko 35 miliona stanovnika.

4. Njujork

Njujork je, zasigurno, mesto koje svi žele da posete. Brojni filmovi koje smo odgledali, sve priče koje smo čuli i uopšte naše lično viđenje je ono što nas vuče da kažemo želim da posetim Njujork.
Njujork je grad sa najviše stanovnika u SAD-u, i svakako je jedna od najznačajnijih gradova u svetu.
P.S. U Zoinoj knjizi sam čitala o Njujorku, tako da imam još veću želju da odem tamo.

5. Mesec

Pa da. Mesec je, definitivno, na listi mesta koje želim da posetim. Iako je to, tehnički, nemoguće, dozvoljeno mi je da maštam, zar ne?
Mesec je inače jedini Zemljin prirodni satelit i nebesko telo najbliže Zemlji. Ne znam baš koje bi to bile turističke atrakcije na Mesecu, haha, ali svakako bi bilo lepo napustiti malo ovu planetu.

I tako. Zavriše se ovo, zamišljeno, putovanje. Iskreno se nadam da ću posetiti bar dva od ovih mesta, pa ću moći sa vama da delim utiske o tome. Ili se nadam da ćete bar vi da ih posetite, pa da mi prepričavate sve što ste tamo videli, čuli, osetili. Volim detalje.

Prilično sam pospana, a sve mi je toplije. Ovog leta sam zaključila da mi sneg previše nedostaje.

Hvala vam što ste najneverovatniji ljudi na planeti i hvala vam na svoj podršci. Kroz nedelju dana počinjem instagram akciju i jako sam uzbuđena zbog toga. Hvala na svemu, još jednom.

Inspiracija dana:

Pesma dana:

Vaša N.

Čudni snovi, preporuke i Zoella

Haj haj.

(uvek razmišljam da li da stavim 'haj haj', 'ćao ćao' ili 'helou pips')

Uglavnom, dobro veče, dragi moji. Nekako, prošla je ponoć i osećam se malo bolje, s obzirom da mi prethodni dan, 28, nije bio preterano dobar/zanimljiv/uspešan. Prvo sam se probudila prilično zbunjena, jer sam sanjala čudne i nerazjašnjive snove, i bila sam pod utiskom, i bukvalno nisam znala gde se nalazim ceo dan. Međutim, mislim da sam to prebrodila do sad, pa ću da nastavim da životarim onako kako sam navikla.

Nastavljam sa trti dej čelindž, a današnji zadatak mi je da objasnim -čemu ovakvo ime mog bloga?-
Pravo da vam kažem, ne znam. Mislim, ja uvek tako kažem. Papirna lutka mi se, pre svega, sviđa kako zvuči. Ostaje u glavi, nekako. Lutka je zbog istoimene pesme, naše poznate grupe S.A.R.S., koju apsolutno obožavam. Ta pesma me podseća na neke ljude, događaje, mesta. Tekst mi je i u srcu, ne samo u glavi. (pritom, znam da se tu radi o drogi (čitak: drozi), ali to svakako ne znači da sam ja narkoman). Papirna takođe ima više značenja. Jedna od mojih najomiljenijih knjiga, napisana rukom Džon Grina, Papirni gradovi, u sebi ima to. Ta knjiga je ostavila jak utisak na mene, a ujedno je i prva knjiga koju nisam čitala na maternjem, nego na engleskom jeziku. Takođe, najomiljeniji film iz detinjstva, Princ od papira, nosi to papirno u sebi. Ko nije pogledao, toplo preporučujem. Film je za sve uzraste, a nosi jaku poruku.

Kad smo kod preporuka, evo ja sam opet poslušala Gugl preporuke knjiga i nisam se pokajala. Moj izbor je sledeći...

Prvo sam u ruke uzela Zoelin romančić, čisto da se opustim, pošto mislim da Skot ima nešto ozbiljnije štivo. Zoelina prva knjiga je skroz okej, ima radnju, ima sve ono što jedan romančić treba da ima. Kraj mi je delimično nepredvidiv, prema tome, ima potencijala da mi se svidi. Druge dve knjige još uvek samo gledam, ali ne želim nijednu da počnem da čitam, jer ću sve pomešati. Ne treba mi toliki zaplet i u čitanju, dovoljan je ovaj u životu.

Kad smo kod Zoelle... Ona je moja inspiracija. Njen uspeh i upornost me je podstakla i prvi blog da pokrenem, a da, nakon velike pauze, ipak nastavim i da ne odustajem.
Zoella je, inače, engleska blogerka i vlogerka, popularna širom sveta. Rođena je 28. marta 1990. godine u Lakoku, malom selu u Engleskoj, a trenutno živi u Brajtonu. Puno ime joj je Zoe Elizabeth Sugg, a blog je počela pod imenom Schoee, jer je tako izgovarala svoje ime kada je bila mala. Ima mlađeg brata Joe-a, koji se takođe bavi vlogingom.

Inače, Zoella je jako ljupka devojka, talentovana za mnoge stvari (glumu, pevanje, šminkanje i sl). Uporna je i pored svega što joj se desilo jako rano (razvod roditelja, maltretiranje vršnjaka), ipak je uspela da uradi nešto od svog života i da učini svoje roditelje ponosnim. Jako je elokventna, šarmantna i zasigurno je omiljeno u društvu.

Gledajući njene videe, stvarno sam se i zabavila i naučila. Ponekad priča vrlo ozbiljno, o problemima koje je imala, i kako ih rešiti. To je najbolje, u stvari. Kada neko iz ličnog iskustva priča, deli savete i jednostavno razume i zna kroz šta prolazimo.

Takođe, često me svojim videima i zabavi, nasmeje, oraspoloži. Volim kada snima sa bratom, jer njih dvoje se tako divno uklapaju i razumeju. (to je logično, brat i sestra su)

I tako. Moje obožavanje prema Zoelli biće večno. Nadam se da će napisati još knjiga, različitog žanra.
Uglavnom, ako planiraš da bloguješ/vloguješ, pogledaj/pročitaj šta Zoe ima da kaže. Tu se mnogo toga pronađe.

I tako. Završih ja ovo večeras. Pisala sam sat vremena, kao i uvek. Potraje to, kao što vidite. Sada je 01:19, počinje According to Jim. Mislim da ću i to da odlušam, kao i Friends i Two and a half men malopre.

Želim vam laku noć, lepe, najlepše snove, koji će se ostvariti na javi. Želim vam da budete zdravi, voljeni i da čitate moj blog, jer su ove tri stvari, ipak, najvažnije u životu. ;)
Voli vas

Vaša N.

Trust no one

Helou pips.

Kako ste? Šta radite? Ima li nešto novo? Kako ljubav? Kako šk... a, da, nema škole.
Ja sam evo, srednje žalosno, ležim i slušam reprizu Audicije, a kucam ovo za šta se nadam da vam je zanimljivo. O ljubavi bolje da ćutim, a škole nema, kao što rekoh.

Danas je dan bio negde po mom ukusu, malo je duvao vetar, a ipak je bilo sunčano. Telefon, televizor i laptop sam malo koristila. Sedela sam u dvorištu i čitala. A šta sam čitala? Saznaćete u sledećem postu.
Malo sam putovala i bilo mi je muka od silnih krivina. I shvatila sam da uživam u prirodi isključivo kada idem peške, u prevoznim sredstvima je bezveze.
Takođe, danas sam upoznala divnu devojčicu na instagramu, želim da joj se zahvalim što mi je ulepšala dan.
To bi bio 30 day challenge, #day3.

Sada je 23:12, ja post neću završiti za najmanje sat vremena. Treba da ustanem u 7 ili malo pre. Biću jako naspavana i jako raspoložena. Žalim ljude koji će provesti sa mnom jutro.

Tema današnjeg posta je i moj lični moto i nešto čime se vodim u životu. Nažalost je tako, ali ipak živimo u nekom čudnom svetu, gde je, ipak, najlakše, biti nepoverljiv, jer kako da znaš ko je kakav. Kako da poveruješ čoveku koga si tek upoznao? Kako? Lako. Evo, na primer ja, ja ne verujem ljudima koje ne poznajem. Tek kada se vežem, ja poverujem. A vezujem se brže nego što jedem. (Za stolom uvek prva završim, zamislite tek onda kako se brzo vezujem). I tako, ljudi me uvek tako lepo razočaraju i shvatim da ne treba da se vezujem. I obećam sebi da neću. I naravno da uvek to ponovo uradim.

I onda, tako, prevarimo se. Potpuno, apsolutno. Poverujemo. Damo sebe. Damo svo poverenje ovog sveta. Zavolimo skroz. Izigraju nas. Nastavimo dalje. I sve se samo ponavlja. Beskonačno. Krug. Osmica.

Ali mislim da ću ovde da stanem. Da ne bih nekoga uvredila. Da ne bih uvredila sebe. Da se ne bih slomila u potpunosti.
Samo, zapamti. Ne veruj odmah i sad. Ne veruj brzo. Ne veruj svakome. Ne veruj uvek.

Izvinite na kratkom postu. Oči su mi sklopljene.

Vaša N.

Top 3

Heeeeelou.

Danas sam relativno dobro raspoložena. Nervira me samo ova vrućina koja me je smarala ceeeo dan, a i sada, u 9 sati uveče, nije nešto mnogo zahladnelo.
Više volim zimu i gotovo. Svi mi se čude, ali ni ja ne razumem njihovu potrebu da se znoje i da ih boli glava od prejakog sunca.

Anyway, prvo počinjem sa obavezama koje imam prema ovom blogu. S obzirom da jul prolazi, ostalo je još 6 dana, ne želim da nastavljam sa July Photo Challenge-om. Ipak ću naći neki august challenge, pa ću s tim da počnem na vreme. Nastavljam sa 30 day challenge, a drugi dan kaže:
10 likes & dislikes
Nisam sigurna na šta se tačno misli, tako da ću pisati po svojoj intuiciji.

10 likes
1. Sneg
2. Knjige
3. Čaj
4. Romantične komedije
5. Prstenje
6.  Iznenađenja
7. Zagrljaji
8. Ples
9. Rusija
10. Gitara

10 dislikes
1. Namrgođeni ljudi
2. Nacrtane obrve
3. Insekti
4. Bubuljice
5. Nadmenost
6. Laž
7. Vrućina
8. Reklame
9. Sarma
10. Hemija

A tema današnjeg posta jee... Top 3! Kao što sam rekla, uvešću nove, stalne rubrike na blogu, a jedna od njih biće top 3. U top 3 ću stavljati najbolje od ponuđenih pojmova. Pretpostavljam da ću svakog meseca ubaciti neki novi pojam, a izbaciti stari. U ovom postu ću imati pet pojmova.

Filmovi 
Top 3 filma ovog meseca su:
3. Good Will Hunting
2. Kad porastem biću kengur
1. After.Life

Serije
Očigledno previše gledam B92 (:
3. According to Jim
2. Two and a half men
1. Friends

Pesme
3. Ako te nije pronašla ljubav- Sergej Ćetković
2. Mila- Aleksa Jelić
1. Od sumraka do svitanja- Bajaga

Glumice
3. Dušanka Glid- Stojanović
2. Christina Ricci
1. Jennifer Aniston

Pevači
3. Adam Levine
2. Dženan Lončarević
1. Bruno Mars

Završih ja brzo ovo.
*kolikojebrunomarssansnova*

Ne verujem da ću sutra pisati. Moguće, ali nisam ponela dovoljno materijala od kuće, a trenutno nisam 'na svojoj teritoriji'. Žao mi je što ne mogu, ali pretpostavljam da ću to nadoknaditi.

Hvala vam što ste najbolji ljudi na planeti. Hvala mom drugu koji mi je priuštio novih 15 pregleda.

Takođe, pridružite se Fejsbuk stranici bloga Papirna lutka, kliknite na ovo.

Čujemo se za kratko vreme. Poz.

N.
 

Neodgovorna blogerka

Hello peeps.

Ja sam ovih dana razočarala samu sebe. Počnem nešto, a onda ne nastavim sa istim. Počnem da pišem, planiram, planiram, planiram. I ništa. Iako sam obećala sebi. Koliko nisam pisala? Dve nedelje? Potpuno ja. Potpuno neodgovorna ja. Ali ipak, mislim da imam opravdane razloge (ili sam ih bar sebi opravdala). Oh well.

Ljudi moji, kakva je vrućina! Ne može da se diše. Danas pomalo duva vetar, ali i on je topao. Prosto ne znaš kako da se o'ladiš. A zamislite tek mene, koja po ovoj vrućini pije topao čaj (?!), ko zna zašto. Zimus, kad sam trebala da pijem čaj, jurila sam hladne i gazirane napitke, gojila se od istih, a sada sedim, pijem čajeve i znojim se. Potpuno kontradiktorni postupci.

Ja imam dve, vrlo važne, obaveze na ovom blogu. A to su dva challenge-a, iliti izazova. July Photo Challenge (iako july prolazi) i 30 day challenge (čitaj: trti dej čelindž). Dakle, što se tiče džulaj čelindža, tek smo na
#day3 koji kaže #yellow...

A 30 day challenge kaže da danas treba da vam kažem nešto o sebi. (ja sam u stvari sanjala da sam ovo pisala, jer sam bila preopterećena mišlju da sam zapostavila blog.)

Pa, ovako. Ja sam jedna zbunjena tinejdžerka koja živi u svetu snova i nadanja. Ponekad provirim napolje, steknem par pravih prijatelja, pa ponovo zatvorim vrata neuredne sobe po kojoj su pobacani nemogući snovi i propuštene šanse. Ne, nisam depresivna, kao što se činim, samo sam ponekad previše svesna situacija u kojima se nalazim, pa preteram u razmišljanju i krenem ka litici ispod koje se nalazi provalija pesimizma. Ali nisam upala u nju nijednom, uvek me neko povuče natrag i trgnem se. Ali videla sam kako je dole, pa se ponekad toga prisećam.
I tako. Pomalo sam umetnička duša. Prilagođavam se u sredinu. Volim da čitam i volim da pričam. Volim da slušam ljude i volim da slušam muziku. Interesantna sam, ukoliko mi je i sagovornik interesantan. Umem i da preteram sa brbljanjem, kao sad. U suštini, to je to.

Nadam se da vam je današnji dan lep. Iako je užasno toplo i nemoguće za funkcionisati negde do 18-19h, trudim se da ne kukam zbog vrućine (i da pijem što toplije čajeve...).
U ime dobrog raspoloženja, jedna lepa pesma, napisana rukom Alekse Šantića.

                                               Čekanje

Koliko je sreće u časima ovim,
Kad se mjesec rađa na plavoj visini,
Kada slavuj peva negdje u daljini
I razgara srce plamenima novim!

Ovdje drvlje staro duge sjenke baca,
U našoj rijeci brdo se ogleda;
Dođi, jer mi srce više mira ne da -
Ja sam žedan, draga, tvojih poljubaca.

Ne moli se tamo, pred ikonom starom!
Ovdje u slobodi, pred nebom- oltarom,
sa koga nam Gospod o milosti zbori,

Dođi, da zajedno molimo nas dvoje:
Ja ću sve da ljubim, oči, usne tvoje,
A ti strepi, dršći i sa mnom izgori.

Negde polovinom avgusta, tačnije, kad se vratim s mora, pokrenuću instagram akciju, ali o tome ću pričati kad dođe vreme. Mislim da još nije vreme da otkrivam mnogo o sebi.

Hvala vam, ljudi, što me podržavate, hvala vam što ste uz mene. Dajete mi snagu i volju da nastavim dalje.
Ležite zadovoljni i budite se nasmejani!

Vaša N.

Kratak post

Ljudiii

Evo me samo da se javim. Mnogo mi je žao što nisam pisala tako dugo. Imala sam mnogo obaveza (iako je raspust), imam goste i tako, u nekom sam haosu. Od sutra, eventualno prekosutra nastavljam sa pisanjem, i to aktivnim. Pisaću i duple postove i obećavam da ću sve nadoknaditi. Hvala vam što ste tako divni i što sam prešla 200 pregleda.
Hvala Bravo portalu zbog pomoći na njihovom sajtu. To mi, zaista, mnogo znači.
http://www.bravo.rs/fan-pages/papirna-lutka/
Ljubim vas!

Vaša N.

Uspeh i još ponešto

Dobro veče.

Večeras sam manje-više dobro raspoložena. Čujem neku laganu, umirujuću muziku i to mi popravlja raspoloženje.

Inače, odlučila sam da svoj blog organizujem malo. Uvešću obavezne rubrike koje ću pisati jednom nedeljno ili jednom mesečno. Pre bih stavila da budu obavezne jednom nedeljno, jer ću onda imati samo po dva posta o svemu tome na ovom raspustu. A s obzirom da imam dosta slobodnog vremena, onda će to biti nedeljne rubrike. Rubrike će biti slične (ili iste) rubrikama na mom prethodnom blogu.
-Ipak, za sad sam odlučila da pišem samo jednu obaveznu rubriku nedeljno, jer bi sve više, bilo preterano. Ta jedna rubrika je Top 3, a u okviru sutrašnjeg posta ću vam objasniti o čemu se radi i šta sve obuhvata. Takođe, jednom mesečno će izlaziti i rubrika Fashionista, ali bi ipak bilo previše da u jednoj nedelji imamo više obaveznih rubrika. Toliko o tome.

Kao što sam obećala, nastavljam sa July Photo Challengde.
#day2 kaže #nature.

A uhvatila sam i jednu macu pozerku.

I takoo.
A tema mog današnjeg posta je uspeh.

Uspeh je relativna stvar. To je, bar moje viđenje. Svako može da uspe ukoliko želi i svakome uspeh predstavlja nešto drugo. Ne misle svi ljudi na svetu da je uspeh završiti fakultet ili postati javna ličnost. Svako ima neku svoju vrstu uspeha koja njega samog zadovoljava.
To je, u suštini, fer.
Iz moje perspektive, uspeh je imati obrazovanje, porodicu, prijatelje, voljene ljude, imati zdravlje. Uspeh je znati da imaš voljene ljude oko sebe koji ti pružaju bezuslovnu podršku i koji su uvek uz tebe. Uspeh je kada su ti svi voljeni zdravi i srećni. Uspeh je kada pogledaš sebe u ogledalo i nasmeješ se, zadovoljan sopstvenim odrazom i onim što imaš.
Postoji i materijalni uspeh. Pregršt novca, luksuznog života i svega što srce zaželi. To prija ponekad. Svima. Svi bismo mi, u nekom trenutku svog života, voleli da imamo dovoljno novca da sebi priuštimo šta god želimo. Ipak, veliki novac nije uspeh. To je hir.

Svakako, uspeha nema bez lavovskog napora. Mora da se radi, radi, radi i radi. Mora da se radi na sebi, radi na drugima, radi na uslovima. Treba da se radi neprestano i da se bude motivisano. Motivaciju potražite u svakodnevnim stvarima, kao što rekoh u nekom od prošlih postova.

Svakako, najuspešniji ljudi su i oni koji su najviše grešili na tom putu do uspeha. Oni koji su imali milion i jednu prepreku i nisu ih uvek prelazili na najlakši i najbolji način. Zato, ne daj da te greške sputaju. Ne daj da te pogodi to što si omanuo. Ne daj da skreneš sa koloseka zbog najmanje greške koju ćeš brzo zaboraviti. Saamo guraj napred do cilja.

Na kraju krajeva, uspeh je najbolja osveta. Svima onima koji ne veruju, svima onima koji kinje, svima onima koji vuku nazad. Budi uspešan, iznerviraj ih, pobedi ih, bez direktnog sukoba. Budi lav u stadu ovaca. Budi kralj među prosjacima. Budi čovek među neljudima.

Najbolja pesma za podstrek!


Za kraj, odlučila sam još jedan Blog Challenge da objavljujem na svom blogu. Zapravo, jedan drug mi je poslao sliku i bila sam oduševljena, jer je drugačiji od July Photo Challenge. Radi se o...

Počinjem od sutra! I mnogo sam srećna!

Hvala vam što me podržavate, bodrite i čitate. Neizmerno mi znači vaša podrška. Idemo samo napred i ne osvrćemo se. Hvala veliko, još jednom.


Vaša N.

Naslov posta

Aloha!

Opet prelazim na sledeći dan, jeej. U stvari, sinoć sam počela ranije. A večeras nisam mogla da se odvojim od knjiga i društvenih mreža, pa počinjem tek u 00:03.
Gledam Premijeru na Pinku. I gledam kako ovu našu estradu krase takve glupače, da je to neverovatno. Bolje da su stado ovaca snimali, možda bismo čuli i nešto pametno.

I tako. Meni ovaj jul nekako lepo počeo. Mislim, znam da je danas treći, ali i to se računa kao početak, zar ne? Pa da pozdravimo jul...

U to ime, našla sam jako zanimljivu stvar. Nažalost, ne na vreme, ali mogu malo da zađem u avgust ili da jedan dan postavim više slika. Evo o čemu se radi...

Danas neka bude #day1

Apsolutno sam oduševljena ovom knjigom! Toliko jaka osećanja postoje u njoj, toliko realnog života, toliko bola, patnje i ljubavi i sve u isto vreme. Neverovatno priča. Toplo preporučujem.

Kad smo kod preporuka, KNJIGA O GROBLJU, NIL GEJMEN. Ne preporučujem, naređujem! To je knjiga koja je ostavila toliko jak utisak na mene, da ja čitajući ovu drugu, sve povezujem sa prvom. I onda moram iznova da čitam stranice jer shvatim da se nisam koncentrisala na pravu radnju, nego na radnju iz prošle. Toliko sam se preplašila čitajući je, a u isto vreme sam i uživala. Ja volim taj strah iz zadovoljstva i svima koji vole isto, toplo preporučujem ovu knjigu, koja je za sve uzraste.

I taako. Vrtim se ja na ringišpilu života. Nekad mi bude tako dobro, kao ono kad vas neko gurne pa letite više od ostalih. A nekad mi je tako užasno, kao kad čekate u redu za vožnju, a ispred vas je 4567654 ljudi. Ali srećna sam. I dok traje vožnja, i dok čekam, srećna sam. Jer se uvek događa nešto sa strane, nešto u čemu možda ne učestvujem, ali sam, na neki način, deo toga i onda se lepo osećam pre svega zbog stvari koje se dešavaju oko mene, ljudima koje ja volim. A to je prava sreća, znate?

Bilo mi je dosadno. Uzela sam daljinski upravljač. Na tvu nema apsolutno ništa. Evo ovako:
RTS 1- Savršeni profesor (sad je počelo, možda i pogledam)
RTS 2- Beogradski džez festival (pritom, ne vidim ni dž od džeza. Ovo je očigledno neki film)
Pink- Zehra (omgomgomg)
B92- Prijatelji (sad znam šta ću da gledam!)
Happy- Parovi (a šta bi oni drugo?)
onda malo preskočimo
E!- Kortni i Kloi osvajaju  Majami (omgomgomg)
MTV- Videography (nisam nikada gledala, ne znam ni šta je)
I od ovog ovako raznovrsnog izbora mogu da izaberem jedino Prijatelje, koji će uskoro, verovatno, da se završe. A i pišem post, što znači, završiće se. Štaa ćeš.

I tako. Opet sam neinspirisana večeras. Nadam se da mi moj little cute broj čitalaca ne zamera. Uskoro će Bravo portal da mi izađe u susret i reklamiraće moj blog. U stvari, bar se nadam. Hvala vama koji ste tu bez javnog reklamiranja. Lav ju.

Inspiracija dana:

Pesma dana:

Vaša N.

Inspiracija, motivacija (:

Ćao ćao ćao ćao ćao

Nisam pisala dan ili dva. Rođendan, gosti, pokloni, razumećete. I danas sam imala goste, i ovo će verovatno preći na sledeći dan, s obzirom na to da pišem u 23:19. Mnogo mi je žao što nisam stigla, ali šta ću.

Vidim da mi polako raste broj čitalaca i mnogo sam srećna zbog toga i mnogo sam vam zahvalna što ste taako divni. Nadam se da će uskoro još više da poraste broj da bih mogla da pišem postove u koje ću uključiti i čitaoce.

Ova protekla dva dana su mi bila prilično zanimljiva, dolazili su mi ljudi, čestitali mi, dobila sam divne poruke i divne poklone. I nekako, ljudi koje volim učinili su da se još lepše osećam za ovaj 'moj praznik'. Hvala im svima na tome.

S obzirom da i meni sada treba neka vrsta podstreka i motivacije, odlučila sam da kroz ovaj post motivišem i sebe i vas.
Svi mi u životu, svakako, imamo želje, snove, nadanja. Borimo se za to. Nadamo se. Želimo. A da bismo se ceo život (odnosno, dok to ne dobijemo) trudili, bitno je da budemo konstantno motivisani i da nas nešto gura napred. Neko ili nešto.

Mene inspirišu/motivišu razne stvari.
Ljudi. Knjige. Muzika. Sneg. Filmovi. Cveće. Umetnost. Lepe poruke. Kiša. Ples. Proleće. Deca. Sveže pecivo. Rano jutro. Ptice u gnezdu. Nepregledne ravnice. Šum talasa. Stopala u pesku. Taman ten. Nebo puno zvezda. Bele rade. Miris krede. Male tetovaže. Žute ruže. Kolaži. Bebe. Zagrljaji. Ljubav. Život.

I tako. Kad ne želim dalje, kad ne mogu, kad mislim da nema svrhe, pustim neku dobru pesmu... Pročitam dobru knjigu... Gledam zvezdano nebo.
I onda ideje i želje prosto naviru i imam razlog zbog kog sve ovo radim. Ono u čemu pronađeš svoj mir, to je ujedno i tvoja inspiracija. Jer ljudi danas ne žive u potpunom skladu i miru, pa kada ga pronađu, to je najčešće sve što im treba.

Evo i nekoliko citata za motivaciju i guranje napred.

-Što više radim, to više sreće imam. -Tomas Džeferson
-Nemojte biti zbunjeni svojim neuspesima, izvucite pouku iz njih te počnite ponovo. -Ričard Branson
-Svaki dan uradite jednu stvar koja vas plaši.
-Sreća je kao leptir, kada ga jurite uvek je van vašeg domašaja, ali kada sedite mirno, lagano vam sleti na ruku. -Natenijel Horton
-Ponekad, nije stvar koliko si dobar u nečemu, nego koliko to zaista želiš.
-Čovek koji posmatra svet u 50-oj godini isto kao u 20-oj, protraćio je 30 godina života. -Muhamed Ali
-Ko mi kaže da može, i ko kaže da ne može, upravu je. -Henri Ford
-Ako želite provesti srećan život, fokusirajte ga na cilj, a ne na predmete i ljude. -Albert Ajnštajn
-Svaki prvak je bio jedan od onih koji je odbio odustati.
-Radite toliko jako, sve dok vaši idoli ne postanu vaši- suparnici.

00:24
Na tvu čujem muziku. Napolju ptice. Čudno. Dopire svetlost iz susedne sobe. Pospana sam. Pomalo razočarana. Delom srećna. Želim da sanjam nešto lepo. Želim. Želim. Mnogo želim.
00:25
Ustadoh da pijem vode. Hladna voda mi prolazi kroz grlo, a par kapljica mi ostaje na licu. Muzika na tvu postaje tiša, gotovo se uopšte i ne čuje. Čak su i ptičice sve tiše, kao da odlaze.
Vreme je za spavanje.

Izvinite, preumorna sam. Ceo dan sam bila na nogama. I ceo dan mi se dešavaju donekle nerazjašnjene stvari. Pokušaću da se fokusiram na cilj, NE NA LJUDE i NE NA PREDMETE,, kao što reče Albert. (ili možda Mileva)

Laku noć, dragi moji. Ili dobro jutro, zavisi kad pročitate. Ostanite jaki, motivisani, inspirisani, ne dajte da vas iko sputa. Vaše želje ne zastaju kod bezvrednih prepreka, nego idu dalje, putuju, sve dok se (što pre) ne ostvare. I sanjajte lepo.

Vaša N.