Aloha!
Opet prelazim na sledeći dan, jeej. U stvari, sinoć sam počela ranije. A večeras nisam mogla da se odvojim od knjiga i društvenih mreža, pa počinjem tek u 00:03.
Gledam Premijeru na Pinku. I gledam kako ovu našu estradu krase takve glupače, da je to neverovatno. Bolje da su stado ovaca snimali, možda bismo čuli i nešto pametno.
I tako. Meni ovaj jul nekako lepo počeo. Mislim, znam da je danas treći, ali i to se računa kao početak, zar ne? Pa da pozdravimo jul...
U to ime, našla sam jako zanimljivu stvar. Nažalost, ne na vreme, ali mogu malo da zađem u avgust ili da jedan dan postavim više slika. Evo o čemu se radi...
Danas neka bude #day1
Apsolutno sam oduševljena ovom knjigom! Toliko jaka osećanja postoje u njoj, toliko realnog života, toliko bola, patnje i ljubavi i sve u isto vreme. Neverovatno priča. Toplo preporučujem.
Kad smo kod preporuka, KNJIGA O GROBLJU, NIL GEJMEN. Ne preporučujem, naređujem! To je knjiga koja je ostavila toliko jak utisak na mene, da ja čitajući ovu drugu, sve povezujem sa prvom. I onda moram iznova da čitam stranice jer shvatim da se nisam koncentrisala na pravu radnju, nego na radnju iz prošle. Toliko sam se preplašila čitajući je, a u isto vreme sam i uživala. Ja volim taj strah iz zadovoljstva i svima koji vole isto, toplo preporučujem ovu knjigu, koja je za sve uzraste.
I taako. Vrtim se ja na ringišpilu života. Nekad mi bude tako dobro, kao ono kad vas neko gurne pa letite više od ostalih. A nekad mi je tako užasno, kao kad čekate u redu za vožnju, a ispred vas je 4567654 ljudi. Ali srećna sam. I dok traje vožnja, i dok čekam, srećna sam. Jer se uvek događa nešto sa strane, nešto u čemu možda ne učestvujem, ali sam, na neki način, deo toga i onda se lepo osećam pre svega zbog stvari koje se dešavaju oko mene, ljudima koje ja volim. A to je prava sreća, znate?
Bilo mi je dosadno. Uzela sam daljinski upravljač. Na tvu nema apsolutno ništa. Evo ovako:
RTS 1- Savršeni profesor (sad je počelo, možda i pogledam)
RTS 2- Beogradski džez festival (pritom, ne vidim ni dž od džeza. Ovo je očigledno neki film)
Pink- Zehra (omgomgomg)
B92- Prijatelji (sad znam šta ću da gledam!)
Happy- Parovi (a šta bi oni drugo?)
onda malo preskočimo
E!- Kortni i Kloi osvajaju Majami (omgomgomg)
MTV- Videography (nisam nikada gledala, ne znam ni šta je)
I od ovog ovako raznovrsnog izbora mogu da izaberem jedino Prijatelje, koji će uskoro, verovatno, da se završe. A i pišem post, što znači, završiće se. Štaa ćeš.
I tako. Opet sam neinspirisana večeras. Nadam se da mi moj little cute broj čitalaca ne zamera. Uskoro će Bravo portal da mi izađe u susret i reklamiraće moj blog. U stvari, bar se nadam. Hvala vama koji ste tu bez javnog reklamiranja. Lav ju.
Inspiracija dana:
Pesma dana:
Vaša N.
Opet prelazim na sledeći dan, jeej. U stvari, sinoć sam počela ranije. A večeras nisam mogla da se odvojim od knjiga i društvenih mreža, pa počinjem tek u 00:03.
Gledam Premijeru na Pinku. I gledam kako ovu našu estradu krase takve glupače, da je to neverovatno. Bolje da su stado ovaca snimali, možda bismo čuli i nešto pametno.
I tako. Meni ovaj jul nekako lepo počeo. Mislim, znam da je danas treći, ali i to se računa kao početak, zar ne? Pa da pozdravimo jul...
Kad smo kod preporuka, KNJIGA O GROBLJU, NIL GEJMEN. Ne preporučujem, naređujem! To je knjiga koja je ostavila toliko jak utisak na mene, da ja čitajući ovu drugu, sve povezujem sa prvom. I onda moram iznova da čitam stranice jer shvatim da se nisam koncentrisala na pravu radnju, nego na radnju iz prošle. Toliko sam se preplašila čitajući je, a u isto vreme sam i uživala. Ja volim taj strah iz zadovoljstva i svima koji vole isto, toplo preporučujem ovu knjigu, koja je za sve uzraste.
I taako. Vrtim se ja na ringišpilu života. Nekad mi bude tako dobro, kao ono kad vas neko gurne pa letite više od ostalih. A nekad mi je tako užasno, kao kad čekate u redu za vožnju, a ispred vas je 4567654 ljudi. Ali srećna sam. I dok traje vožnja, i dok čekam, srećna sam. Jer se uvek događa nešto sa strane, nešto u čemu možda ne učestvujem, ali sam, na neki način, deo toga i onda se lepo osećam pre svega zbog stvari koje se dešavaju oko mene, ljudima koje ja volim. A to je prava sreća, znate?
Bilo mi je dosadno. Uzela sam daljinski upravljač. Na tvu nema apsolutno ništa. Evo ovako:
RTS 1- Savršeni profesor (sad je počelo, možda i pogledam)
RTS 2- Beogradski džez festival (pritom, ne vidim ni dž od džeza. Ovo je očigledno neki film)
Pink- Zehra (omgomgomg)
B92- Prijatelji (sad znam šta ću da gledam!)
Happy- Parovi (a šta bi oni drugo?)
onda malo preskočimo
E!- Kortni i Kloi osvajaju Majami (omgomgomg)
MTV- Videography (nisam nikada gledala, ne znam ni šta je)
I od ovog ovako raznovrsnog izbora mogu da izaberem jedino Prijatelje, koji će uskoro, verovatno, da se završe. A i pišem post, što znači, završiće se. Štaa ćeš.
I tako. Opet sam neinspirisana večeras. Nadam se da mi moj little cute broj čitalaca ne zamera. Uskoro će Bravo portal da mi izađe u susret i reklamiraće moj blog. U stvari, bar se nadam. Hvala vama koji ste tu bez javnog reklamiranja. Lav ju.
Inspiracija dana:
Vaša N.
Нема коментара:
Постави коментар